ФрантишекМелихар

❧ Биографија

Франтишек Мелихар рођен је 1889. у Младој Вожици у Чешкој, у породици ковача са петнаесторо деце. После завршене гимназије и обавезног аустроугарског војног рока (1908–1909), радио је у Прагу, а у пролеће 1914. отишао је у Краљевину Србију и запослио се као банкарски чиновник у Пожаревцу.

По избијању Првог светског рата интерниран је као држављанин непријатељске државе, али је затражио и добио српско држављанство (22. септембар 1915) и пријавио се у српску војску. Као командир чете у 16. пешадијском пуку добровољно се пријавио за фронт против Бугарске и рањен је у десну руку код Кочана октобра 1915, чиме је окончано његово учешће на српском фронту — одликован Златном медаљом Милоша Обилића. После опоравка у Тунису, пребачен је на Солунски фронт, где је јула 1916. одликован Орденом Карађорђеве звезде IV реда, а 1918. Орденом Белог орла IV реда са мачевима. Убрзо се пријавио за Српски добровољачки корпус који се формирао у Русији и предузео изузетан пут преко Средоземља, Француске, Британије, Норвешке и Шведске до Одесе, где је постао помоћник команданта 7. добровољачког пука.

Након рата вратио се у новоформирану Чехословачку и градио каријеру у Чехословачкој војсци, достигавши чин генерала — за време Судетске кризе 1938. требало је да предводи одбрану северне Чешке на челу 3. пешадијске дивизије. За заслуге је 1937. поново одликован Орденом Белог орла, овога пута III реда са мачевима.

Пензионисан је 1939, сарађивао са покретом отпора током нацистичке окупације, а у комунистичкој Чехословачкој добио је, ретко за бившег генерала, војну сахрану по смрти 1975.