ЈевремДамјановић

❧ Биографија

Јеврем Дамјановић рођен је 16. априла 1880. године у Београду, као син пуковника Јована и потомак старе ваљевске породице пореклом из Црне Горе. Војну каријеру започео је 1890. као питомац Ниже, а потом и Више школе Војне академије, определивши се за артиљеријску струку.

Службовање је обављао кроз низ артиљеријских јединица — од водника градског артиљеријског пука, преко коњичке батерије, до команданта батерија брдске артиљерије, уз краће усавршавање у Француској 1907–1908. године. Балканске ратове провео је као артиљеријски мајор и потпуковник на командним дужностима у брдској артиљерији.

Први светски рат затекао га је на месту команданта брдског дивизиона Ужичке војске. За показану храброст на бојном пољу, 31. маја 1915. године одликован је Орденом Белог орла са мачевима петог реда. Даља ратна служба водила га је кроз низ значајних положаја: командант артиљерије Шумадијске дивизије другог позива (1916), председник комисије за пријем спреме за 2. армију у Француској, начелник штаба артиљерије 1. армије, да би 8. септембра 1917. постао лични ађутант регента Александра, а од 18. фебруара 1918. маршал двора краља Петра I.

У међуратном периоду наставио је успешну каријеру и низ одликовања за службу: Карађорђеву звезду IV реда (1920), Орден Светог Саве II реда и Карађорђеву звезду III реда (1922), унапређење у чин бригадног генерала (1923), Орден Светог Саве I реда (1928), Орден Југословенске круне III и потом II реда (1930, 1936). Обављао је дужности команданта више дивизијских области (Потиске, Осјечке), помоћника команданта Четврте армијске области у Загребу и председника Сталне испитне комисије за чин мајора, на којој дужности га је затекао Други светски рат.

Капитулацијом Југословенске војске у Априлском рату 1941. године одведен је у заробљеништво, где је остао до ослобођења логора Офлаг VI 1945. године. По повратку у Југославију, 1946. дао је исказ Војноисторијском институту о свом ратном искуству. Последње године провео је повучено у пензионерском животу у Београду, где је преминуо 22. јула 1962. године. Био је ожењен Љубицом, ћерком трговца Гаје Трифуновића из Горњег Милановца, са којом је имао троје деце.