ЈоксимГајић

❧ Биографија

Јоксим Гајић рођен је августа 1878. у Горњим Јарушицама, крагујевачки срез, први син међу тринаесторо деце Петра и Станке. Завршио је Нижу школу Војне академије у Београду 1900. Постао је командир првог митраљеског одељења српске војске, а од 1908. организовао прихват комита и четника у Врању.

У оба Балканска рата командовао је митраљеским одељењем. На почетку Првог светског рата 1914, као мајор, именован је за команданта уже одбране Београда, са командом од Аде Циганлије до Карабурме. Када је аустроугарски командант Земуна ултимативно затражио предају града истицањем беле заставе, Гајић је наредио да се истакну две српске тробојке и отворио ватру из свих расположивих оруђа — за одбрану Београда одликован је првом Карађорђевом звездом са мачевима, а убрзо потом рањен у руку.

За време повлачења Врховне команде октобра 1915, командујући заштитним батаљоном, зауставио је непријатељски продор на Лопатичким висовима код Богутовачке Бање, али је тешко рањен у бутину — смрскана бутна кост учинила га је 90% инвалидом. Поново је одликован (Карађорђевом звездом са мачевима III реда) и унапређен у потпуковника. Заробљен је у Косовској Митровици због загнојене ране, брзо размењен и послат у Француску на лечење, где је постао командант Ђачког батаљона.

Пензионисан је 1927. Као тежак инвалид није мобилисан 1941, али се добровољно јавио у Врховну команду и заробили су га Немци; одбио је понуду да буде пуштен уз изјаву о лојалности и остао у заробљеништву до краја рата. Умро је у Београду 8. марта 1962.