ЉубоБабић

❧ Биографија

Рођен као Албрехт Шиндлер фон Клејстенбург у пруској племићкој породици, службовао је као аустроугарски артиљеријски официр у Бањој Луци, где се заљубио у Јелену Бућин и, упркос очевом противљењу, прешао у православље узевши име Љубо Бабић по свом бањолучком пријатељу.

Августа 1914, непосредно пред Церску битку, прешао је на српску страну код Љубовије са два брдска топа, и по личној жељи генерала Живојина Мишића примљен у српску војску. Служио је у одреду војводе Вука, истакао се јунаштвом на Солунском фронту (на Ветернику 1917), а војвода Степа Степановић га је предложио за Орден Белог орла са мачевима — одликовање је добио двапут током рата.

У међуратном периоду каријера му је успоравана због порекла, али је уз подршку краља Александра напредовао до чина пуковника.

Други светски рат затекао га је у Скопљу; ставио се на располагање генералу Милану Недићу, командовао Седмим оружаним одредом у борбама против партизана, четника Косте Печанца и делом и ЈВуО, за шта је 1942. унапређен у бригадног генерала. Убрзо потом ухапшен је од Гестапоа и осуђен на смрт због издаје из 1914, казна је преиначена у робију.

Након ослобођења из логора, агенти ОЗНЕ су га 1946. отели из Минхена, где је живео у емиграцији, и довели у Београд на суђење. Осуђен је на смрт и стрељан 2. септембра 1946. године.