Поручник
НиколаПлећаш Нитоња
Поручник Динарске четничке дивизије ЈВуО, био и партизански водник пре преласка четницима, писац ратних мемоара „Пожар у Крајини“, носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Временска линија
1921.
Рођен у Брувну код Грачаца (28. децембар).
1941.
Ступа у устанак против НДХ.
1942.
Прелази у четнике Динарске дивизије.
1945.
Предаје се западним савезницима (мај).
2005.
Умире у Хилсајду, САД (9. март).
Биографија
Никола Плећаш, звани Нитоња, рођен је 28. децембра 1921. у личком селу Брувно код Грачаца. У устаничке редове против усташког режима НДХ ступио је 27. јула 1941. Кад су партизани заузели његово село априла 1942, приступио им је и постао водник, потом командир чете и батаљона Друге бригаде Шесте личке пролетерске дивизије, рањен у борби на Косињу.
Пошто је сазнао да је циљ партизанске борбе доћи на власт Комунистичке партије, покушао је да пребегне четницима, због чега је ухапшен и мучен три месеца у Подлапачи. По окончању саслушања успео је да пребегне и постао командант Лапачког четничког одреда, потом Четврте бригаде Првог личког корпуса и Комитског одреда. Завршио је официрску школу Динарске четничке дивизије, одликован Медаљом за храброст и Карађорђевом звездом са мачевима, а указом армијског генерала Драгољуба Михаиловића унапређен у поручника.
Маја 1945. заједно с деловима ЈВуО предао се западним савезницима. Живео је у избегличким логорима у Италији и Немачкој, а од 1949. у САД, где је 1975. објавио ратне мемоаре „Пожар у Крајини“. Умро је 9. марта 2005. у Хилсајду, САД.
Ратни пут
1941–1942. — Учествовао је у устанку против НДХ, потом као партизански водник и командир чете/батаљона Шесте личке дивизије, рањен на Косињу.
1942–1945. — Пребегао је четницима, постао командант Лапачког одреда, потом Четврте бригаде Првог личког корпуса Динарске четничке дивизије, за шта је одликован Карађорђевом звездом са мачевима и унапређен у поручника.
Одликовања

Карађорђева звезда
Детаљи одликовања: Карађорђева звездаИзвори
- Никола Плећаш Нитоња — Википедија — Википедија (српски)