Резервни потпоручник
ВасилијеЂурић
1878–1916
Учитељ и резервни потпоручник, добровољац, погинуо на Црној реци 1916, посмртно одликован официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда.
Временска линија
1878.
Рођен у близини Сјенице.
1914.
Тешко рањен у Колубарској бици, унапређен у потпоручника.
1916.
Погиба на Црној реци (14. октобар), посмртно одликован Карађорђевом звездом са мачевима IV реда.
Биографија
Василије Ђурић рођен је 1878. у близини Сјенице. Школовање је наставио у Београду и завршио Учитељску школу у Нишу, потом радио као учитељ у Рачи код Куршумлије и, пред рат, у Међухани код Блаца.
Иако није био војни обвезник, добровољно је ступио у 2. прекобројни пук Комбиноване дивизије и учествовао у бици на Церу и Колубари. У Колубарској бици, као наредник, повео је чету у јуриш и том приликом је тешко рањен, за шта је унапређен у чин резервног потпоручника и одликован Златном медаљом за храброст.
У борбама на Црној реци 1916, водећи свој вод у јуриш, тешко је рањен у главу и умро од последица рањавања 14. октобра 1916, у 38. години живота. Сахрањен је на војничком гробљу у Воштарини. Посмртно је одликован официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда (указ бр. 31222).
Ратни пут
1914. — Као добровољац у 2. прекобројном пуку учествовао је у борбама на Церу и Колубари, тешко рањен у јуришу, за шта је унапређен у резервног потпоручника.
1916. — Погинуо је у јуришу на Црној реци 14. октобра 1916, посмртно одликован официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда.
Одликовања
Карађорђева звезда
Четврти степен
Носио се на левој страни груди на траци. Додељиван је официрима, државним службеницима и другим заслужним лицима за истакнут рад и заслуге.Детаљи одликовања: Карађорђева звездаИзвори
- Василије Ђурић — Википедија — Википедија (српски)